Justin Gignac je preduzetnik i umetnik iz Njujorka. To što nije iz Srbije, ne treba da vas zaustavi u čitanju ovog teksta. Počeo je da prodaje smeće još 2001. godine nakon što se raspravljao sa kolegom o tome koliko je pakovanje jednog proizvoda danas bitno, možda i bitnije od samog kvaliteta proizvoda. Kako bi dokazao da je u pravu, razmišljao je šta bi to mogao da prodaje, što inače niko “normalan” ne bi kupio, ali da u tome uspe zahvaljujući originalnom pakovanju koje će privući ljude. Posmatrajući koliko je čuveni trg Tajms Skver prljav, to je bila nspiracija – prodavaće smeće. 12 godina kasnije, uspešno prodaje sada već prepoznatljive suvenire, do sada prodatih u više od 1400 komada, samo sa smećem iz Njujorka. Ako se pitate ko bi to kupovao, kupci dolaze iz 30 različitih zemalja.

 

 

Smeće je deo našeg svakodnevnog života. Možemo nekako da se identifikujemo sa njim. Reći ću da smeće igra bitnu ulogu u životu jednog Njujorčanina.

Biznis je proširio tako što je smeće počeo da sakuplja i iz drugih gradova Amerike kao i sa velikih i poznatih događaja kao ogrničenu seriju, kao što je doček Nove godine na Tajms Skveru, sa inauguracije Baraka Obame, Gay parade, Dan Svetog Patrika u Dablinu itd.

 

Ovaj njegov, sada već posao, dokaz je koliko ljudi zapravo kupuju stvari koje im nisu potrebne, ali eto, zašto da ne, kada lepo izgledaju.

 

Ok, reci nam ko kupuje ovo smeće?

Ljudi širom sveta. Najviše se traži u Velikoj Britaniji. Nemci i Švajcarci su skoro provalili pa su i oni poludeli za ovim mojim smećem. Različiti su razlozi zbog kojih ljudi kupuju. Recimo, postoje oni koji kupuju iz nostalgije prema Njujorku u kom su nekada živeli, neko jer samo voli ideju koje sam se setio a i oni koji su skapirali ideju ovog projekta, o konzumerizmu danas i kako ljudi troše pare na stvari koje im nisu potrebne.

 

U čemu je tajna pakovanja kojim si sve ovo uspeo?

Ideja je da je pakovanje kockastog oblika, providno, tako da praktično “ne postoji”. Smeće koje sam pažljivo složio unutar kocke, može se nesmetano gledati iz svih uglova, baš zahvaljujući providnom pakovanju. Svako pakovanje ima nalepnicu sa datumom, mestom odakle je smeće i brojem kutije, kao i mojim potpisom. Predmete i boje sam pažljivo slagao da budu što više prijatne za gledanje. Ljudi ipak plaćaju 50 dolara za jednu kocku i želim da što manje ili uopšte nemaju utisak da ih je neko opljačkao za neku glupost.

 

Kako si formirao cenu?

Prvo sam prodavao po 10 dolara a onda sam digao na 25 dolara jer potražnja nije bila nešto naročito, pa da bih pokrio sve troškove i svoje vreme i tada su polako još više počele da se prodaju. Par godina kasnije, duplirao sam cenu na 50 dolara. Ono što je zanimljivo je da, kada sam prodavao po 10 dolara, ljudi su mislili da je u pitanju zajebancija. Kada sam digao na 25, posmatrali su ovo kao kul suvenir, a na 50 dolara su već rekli da je u pitanju umetnost. I ovo je dokaz kako lako možeš da promeniš percepciju ljudi, kako gledaju na nešto, koristeći cenu tog proizvoda. To je recimo nešto što industrija luksuza već dugo koristi.

 

Možeš li da nam objasniš proces izrade jedne kocke?  

Evo ovako… Sakupljam samo suvo smeće. Već sam se toliko izveštio da mogu okvirno i da znam gde šta da tražim. Obično uveče sakupljam, jer ako sačekam jutro, manje više sve bude očišćeno. Nije me blam, tako da ne mislite da zbog toga idem noću. Posmatram ovo kao borbu između mene i komunalnog preduzeća koje čisti grad. Svaka kocka ima jedan glavni, centralni predmet i manje koje slažem oko njega. Volim kada nađem različite rukopise ili dečje crteže, pocepane parking kazne… Odmah vidiš priču iza toga. Smeće je deo našeg svakodnevnog života. Možemo nekako da se identifikujemo sa njim. Reći ću da smeće igra bitnu ulogu u životu jednog Njujorčanina.