Januar 2018. je bio peti najtopliji januar u poslednjih 138 godina od kada se meri temperatura. Nivo mora raste 3,2 milimetra godišnje. Kada bi se čitav led na Grenlandu otopio, nivo mora bi porastao 5-7 metara.

 

Zašto verujemo u bilo šta o svetu u kome živimo? Zašto treba da verujemo da su klimatske promene stvarne i da su ozbiljan problem?

U svemiru je do sada bilo ukupno 536 ljudi. Oni su jedini videli našu okruglu planetu sa tačke sa koje je mi nećemo nikada videti. I pored toga što je nismo videli, nas 7 milijardi živih ljudi danas će verovati da je zemlja okrugla. Da li ste se zapitali zašto verujemo da je tako? Kako znamo da je to istina?

Ili može i ovo. Kako znamo da postoje crne rupe, da cigarete izazivaju rak ili da je Platon uopšte postojao?

Verujemo u sve ovo jer verujemo stručnjacima. Istoričaru, fizičaru, onkologu. Slušamo naše profesore, doktore, roditelje, novinare (mada zavisi koje i o čemu pišu). Međutim, kada se razgovara o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, tu su izgleda svi eksperti.

 

 

Sve se učestalije mogu čuti ljudi oko nas, prijatelji, roditelji, kolege, poznanici, koji sve manje ili uopšte ne veruju u globalno zagrevanje i posledice koje ono sa sobom nosi. Pazite, ima i ovih što veruju da je zemlja ravna ploča.

Zašto mi ostali verujemo da je globalno zagrevanje stvarno? Pa zbog nauke i profesionalaca koji su svoje živote posvetili proučavanju ovih stvari koje mi možemo da razumemo samo na bazičnom, površnom nivou. Tim ljudima verujemo svakodnevno. Kada uđemo u automobil, kada pijemo lekove, kada jedemo, letimo avionom…

Ovaj tekst ne objašnjava ništa, već na jednom mestu sumira trenutnu situaciju. Jer dok čovek nešto ne vidi, ne želi ni da veruje.

  • Naučnici se slažu – klimatske promene se dešavaju, sada i ovde,
  • Rizikujemo da klimu dovedemo do trenutka kada ništa nećemo moći da promenimo sa neverovatno štetnim posledicama,
  • Što pre reagujemo, smanjujemo troškove i rizik od stanja kada neće biti nazad.

 

I pored svih dokaza, postoje pojedini političari koji za visoku novčanu nadoknadu, u interesu naftnih kompanija, negiraju postojanje globalnog zagrevanja. Jedan od njih je poseban primer.

Guverner Floride, koja već sada oseća posledice čestih poplava usled rasta nivoa mora, Rik Skot, zabranio je zaposlenima da koriste termine “klimatske promene”, “globalno zagrevanje” kao i “podizanje nivoa mora”, jer eto, on u to ne veruje. Ove termine ne bismo ni trebali da pišemo pod navodnicima, ali hajde.

 

 

Možda bi bilo lepše da ne postoji gravitacija jer bi nam bilo zanimljivije da, umesto što hodamo, letimo. Dakle, ako nešto ne vidimo, mi u to ne verujemo? Ali ovo o čemu pričamo se i te kako vidi.

I za kraj, pitanje zašto verujemo u klimatske promene je pogrešno postavljeno. Potrebno je pitati se zašto verujemo da je neophodno da nešto preduzmemo po tom pitanju. Odmah.