Da li možemo da hakujemo mozak pomoću “pametnih droga”?

Čovek je oduvek težio pronalasku načina kako da unapredi mentalne i fizičke sposobnosti tj. kako da postane super čovek. Kako da hakuje svoje telo i mozak, da bude što efikasniji i ima što bolje rezultate proporcionalno uloženom trudu i vremenu.

Danas svi očekuju nekakav uspeh. Očekuje se uspeh deteta u školi i fakultetu, uspešno pronalaženje uspešnog posla, zatim uspešno obavljanje tog posla i uspešni rezultati na istom, uspešna plata, uspešan privatni i emotivni život… Uspešno, uspešno, uspešno. 

Danas svi očekuju nekakav uspeh.

U toj trci za uspehom, gde se svi međusobno takmiče kako ne bi zaostali i bili neuspešni, ljudi se koriste različitim pomagalima. Neko nakon učenja stavlja knjigu pod jastuk, neko se moli božanstvu u koje veruje i primenjuje različite ritualne radnje, neko ispija kafe i energetska pića, a neko konzumira tzv. pametnu drogu.

Rumunski psiholog i hemičar Corneliu E. Giurgea je 1960-ih godina tragao za sredstvom koje će pomoći ljudima sa narkolepsijom (poremećajem spavanja), tako što će udisanjem supstance lakše zaspati. Nakon meseci istraživanja, proizveo je “Jedinjenje 6215” tzv. Piracetam. Bio je bezbedan za upotrebu, sa jako malo neželjenih efekata, ali nije radio ono što je naučnik zamislio. Supstanca nikome nije pomogla da lakše zaspi. Zapravo je delovala suprotno. Piracetam je održavao budnim i poboljšao kratkoročno pamćenje i koncentraciju.

aderol modafinil advil
Aderol (Adderall) je lek koji se dobija na recept i koji se sastoji od dva stimulansa, amfetamina i dekstroamfetamina

60 godina kasnije, u ponudi je veliki broj lekova koji bi trebalo da leče simptome poremećaja tj. nedostatak pažnje i hiperaktivnos tzv. ADHD i narkolepsije tj. poremaćaja sna. To je dijagnoza nakon koje se sa lakoćom prepisuju lekovi kao što su Advil, Aderol, Modafinil, Ritalin, Tirozin.

Metode za utvrđivanje ADHD poremećaja su još uvek nepouzdane i nesigurne, pa se tako medicinski stručnjaci dele na one koji zaista veruju da je u pitanju bolest koju je potrebno lečiti lekovima i na one koji u to ne veruju. ADHD se najčešće dijagnostikuje i leči kod dece uzrasta od 6 godina.

Dok se oni ne dogovore, drugi su našli primenu pomenutih lekova. Koriste ih najčešće đaci i studenti tokom učenja i spremanja ispita, ali i profesionalci prilikom obavljanja svakodnevnih poslova, sportisti, programeri, umetnici, bankari.

modafinil provigil
Tablete Modafinila poznate su i pod nazivom Provigil

Ovi lekovi poboljšavaju koncentraciju, motivaciju, održavaju čoveka budnim i fokusiranim na ono što radi, utiču na bolji odziv na dešavanja oko njega, kako bi uspešno obavio zadatak koji je pred njim. Efekti koje niko ne voli, a koji se javljaju su ubrzan rad srca, povišen pritisak, glavobolja, anksioznost, panični napadi, insomnia, dijareja. Dugoročna primena leka može da izazove psihičke poremećaje.

Ovi lekovi poboljšavaju koncentraciju, motivaciju, održavaju čoveka budnim i fokusiranim na ono što radi.

Sve u svemu i dalje je nepoznato da li su ova dejstva rezultat placebo efekta ili direktnog efekta nekog od ovih lekova. Većina osoba koje su u potrazi za prečicama i efikasnom moždanom stimulacijom ili “hakovanjem svog mozga”, imaju želju da povećaju svoju efikasnost i produktivnost. Svi pomenitu lekovi kratkoročno možda i deluju kao rešenje, ali dugoročno definitivno nisu nešto na šta se treba osloniti.

Onore de Balzak je bio poznat po tome sto je dnevno pio i po 50 šoljica kafe, kako bi što više i duže pisao. Odlazio je u kafee koji su radili posle ponoći u kojima bi pisao sve do jutra. Zatim je počeo da jede kafu i to na prazan stomak. Iako je uspeo da napiše mnoga dela, umro je u 51 godini od srčanog udara.

via GIPHY

Prijavi se na Mint newsletter!

Novi sadržaji na tvom mailu

4 komentara

  1. Farmakomafija ce nas ubiti. Malo nas leci, malo nas ubija, pa nas leci… I ovaj adhd poremecaj je verovatno izmisljen kako bi nam uvaljivali ove lekove i tako sve vreme.

    0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*
*