Gde god nađeš zgradu, tu nadogradnju posadi

Pa ovo bre plače za nadogradnjom! Reče jedan građevinski investitor i naočigled svih, podiže još jedan sprat. Dobro, dva. Ajde samo još jedan. Ova preduzimljivost pojedinaca, uzela je maha svuda u zemlji, ali se najbolje vidi u Beogradu gde ima najviše zgrada.

Bogatstvo oblika, boja i ideja je beskonačno. Staro i novo, moderno i tradicionalno, legalno i (ne)legalno. Svega ima. I taj trend traje i nastavlja se bez smetnji i bilo kakvih problema. Ili problemi ipak postoje, ali se uspešno rešavaju.

Bulevar Kralja Aleksandra, Beograd

Nisu pošteđene ni zgrade pod posebnom zaštitom, u centru grada ili šire, pa se bez ikakvog smisla, estetike i ukusa dešavaju neverovatne tranformacije, gotovo preko noći. Nikola Tomić, građevinski inženjer sa preko 10 godina iskustva iz oblasti čeličnih i betonskih konstrukcija, odgovara na Mint pitanja koja mnoge zanimaju.

M Kako bismo još mogli da nazovem Ovo? Nadogradnja je naziv za nešto smisleno, legalno, realno. Ovo o čemu pričamo nije to ili jeste?

Nadogradnja jeste sve što ste naveli, bilo da se radi o stambenim, poslovnim ili industrijskim objektima. Sada, što se tiče legalnosti, sve dogradnje se moraju raditi sa dozvolama prema važećim zakonima o građenu kao i uredbama o zaštiti spomenika, kulturnih dobara, parkova prirode u zavisnosti gde se objekat izvodi.

Smislena… Sad, to je interesantno kod dogradnje zgrada – kuća. Objekti u velikoj meri moraju da imaju jednoobraznu fasadu, izgled, jedninstvenu i zajedničku komunikaciju i usklađene instalacije, tako da se kod dogradnje zgrada u velikoj meri prate instalacije i izgled stare konstrukcije, dok se samo uređenje unutrašnjeg prostora prilagođava želji investitora, kupaca stana ili naprosto trenutnim trendnovima, s obzirom da se uglavnom dograđuju zgrade koje su građene 70-80ih godina prošlog veka, kada su potrebe ljudi bile dosta drugačije.

Objekti u velikoj meri moraju da imaju jednoobraznu fasadu, izgled, jedinstvenu i zajedničku komunikaciju.

Sve dogradnje imaju istu proceduru kao kada se gradi nov objekat, od zahteva za lokacijskim – urbanističkim uslovima, zahteva za priključak (u ovom slučaju pojačanje) na komunalnu mrežu (struja, voda, kanalizacija, itd.). Izrada svih pratećih projekata i elaborate, tehnički prijem objekta nakon završetka radova i upotrebna dozvola (ako se sve radi kako zakon i pravila nalažu).

Zvezdara, Beograd

M Kako pojedinci dobijaju dozvole za ove egzibicije? Stanari se možda i ne slažu, ali?

Kao što sam malopre napisao dozvole se pribavljaju poprilično isto kao za novogradnju. Dva ključna faktora su:

● da stanari – vlasnici stanova hoće dogradnju (neophodno jednoglasno),

● da urbanistički uslovi dozvoljavaju tu dogradnju.

Ako se ispune ova dva uslova, pristupa se proveri nosivosti postojeće konstrukcije i tek se onda može pristupiti razradi projekta uz praćenje uslova EPSA-a, komunalnog itd. Postoje i slučajevi gde stanari jure investitore kako bi preko nadogradnje – dogradnje uspeli da repariraju i obnove fasade i krovove zgrada.

Brzo i jeftino rešenje reklo bi se, ali na kraju i ne tako jeftino, jer je novi investitor sve to u obavezi da obavi a stanari mu naprosto daju uslove pod kojima će mu dozvoliti da dogradi njihov objekat, jer je svaki objekat sačinjen iz posebnih delova čiji su vlasnici stanari koji na to polažu pravo, a vlasnici zajedničkih prostorija su svi stanari zajedno.

Da postoji malo više svesti kod stanara o potrebi za održavanjem objekata u kojim žive i samih nadogradnji bi bilo manje. Naročito jer svako proširenje stambene jedinice nosi kasnije nove problem. Na primer parking.

Radovi u toku, Vračar, Beograd

M Koliko je sve ovo sigurno i bezbedno, s obzirom da su zgrade u vreme kada su se gradile, predodređene za broj spratova koje već imaju?

Dosta starih projekata ne postoji, a da bi se utvrdilo realno stanje i kvalitet postojeće zgrade, potrebno je snimanje od temelja do krova, detaljno, sa svim ispitivanjima, ultrazvučnim i uzorcima betona. Kažem, ako projekat ne postoji. Ako projekat postoji, lako se može utvrditi da li konstrukcija poseduje kapacitete da prihvati novo opterećenje.

Jedno od osnovnih pravila nadogradnje je da se objekat optereti (nova gradnja) koliko se rastereti (smanji se težina postojeće konstrukcije).

Koliko znam, ovo je jedini put primenjeno kod rekonstrukcije i dogradnje zgrade Centralnog komiteta (sada zgrada Poslovnog centra “Ušće”). Danas se uglavnom samo dodaje težina, bez smanjivanja.

Mi imamo običaj da kažemo da dogradnje treba izbegavati jer “zabijamo armature u pitu”. Može se isprojektovati najsavršenija konstrukcija sa svim pratećim standardima i propisima, ali ako se ona “pobode u pitu”, džaba ste krečili.

Vračar, Beograd

M Srećom, nemamo zemljotrese, uragane i tornada. Šta nas sprečava da gradimo u visinu?

U zavisnosti od toga gde se nalaziš, može te sprečiti tlo za visoku gradnju ili novac, ali novac je manji problem od tla.

Nisam do sada video ili čuo da je pomno praćeno sleganje objekta koji je dograđen i koliko je to sleganje!

Imamo primere da se dosta objekata dogradi do pola (jedan ulaz zgrade hoće dogradnju dok drugi neće). Ovo je zakonski ispravno, ali kako to utiče na objekat u celini niko nije proverio ili napisao ozbiljnu analizu.

Koliko su poplave ili suše ugrozile strukturu zemlje na kome stoji objekat? Srbija tj. njen veći deo se nalazi na seizmički mirnom području, tako da su zemljotresi preko 5 rihtera vrlo retki, a praktično prave provere kako se u praksi ponašaju dograđeni objekti, nije ni bilo.

Novi Beograd

M Kakvu ulogu građevinska inspekcija ima u svemu ovome?

Građevinska inspekcija vanredno ide na teren po prijavi, a u obavezi je da zakonski proprati gradnju svih objekata od početka do kraja, da se uveri da se objekat gradi po projektu za koji je dobio dozvolu i ako su nastale neke izmene, da utvrdi da li su i one odobrene od strane nadležnih organa.

M Sa čime bi još mogao da uporediš slučajeve nadogradnje?

Prepravka teretnog kombija u putnički. Izleda super, motor vrhunski, ali otpadoše bubrezi jer je vešanje pravljeno za teret, a ne za ljude. Nije mu mesto tu.

Prijavi se na Mint newsletter!

Novi sadržaji na tvom mailu

13 komentara

  1. Radi ko sta hoce i kako hoce. Retko kome ruse bilo sta. Ako podmazes kintom gde treba, nemas nikakvih problema.

    1+

  2. Za mene je najlepša nadogradnja u Bloku 62,iza osnovne škole.Lik je bukvalno napravio kuću na zgradi.Ima još po gradu finih kreacija,tipa zgrada kod Karađorđevog parka,zgrada na zgradi…

    0

  3. Ja evo zivim u jednoj i ne mogu da se najedem dovoljno go*ana sto sam kupila ovaj stan. Vlaga, izolacija nula. Parking katastrofa. Sad ne mogu ni da prodajom povratim pare koje sam ulozila.

    2+

  4. I ja mislim po saznanjima koje imam da je zgrada usca jedina koja je rasterecena koliko i opterecena. Ovo ostalo nasadjuje ko kako stigne. Cuo sam da jedan fudbaler voli da nadogrdjuje po Beogradu.

    1+

  5. Vracar je najgori. Tamo cega se covek moze nagledati ne moze nigde. Zivim u Francuskoj vec 12 godina i ovo je nezamislivo. Samo jos jedan pokazatelj koliko tu sve funkcionise bez pravila u stvari za pojedince. U stavri za sve pojedince koji plate kome treba.

    0

  6. Ne kapiram, kako stanari jure investitore za nadogradnju kako bi resili fasade kada ima primera gde je nadogradnja uradjena a fasada nije pipana. Moguce da ima i tih akcija od strane stanara, ali vie ima tih samozvanih gradjevinskih investitora koji ili peru pare ili odradjuju te stanove kao na traci.

    3+
  7. Beograd je katastrofa po pitanju nadogradnji. Nikakvog reda nema kao sto se ovde.u tekstu pominje da mora da se prati stara fasada, boja,instalacije. Svako kako misli i imamo jednu potpunu ciganmalu. Kao u favelama po brazilu.

    3+

Ostavite komentar

*
*