Ovi brendovi su i danas poznati zahvaljujući Adolfu Hitleru

Nacistički režim danas svi pamtimo kao ogromnu imperiju zla koja je radila užasne stvari podstaknuta svojom ideologijom. Međutim, nacistička Nemačka nije uvek viđena kao takva. Mnogi biznismeni tog vremena bili su simpatizeri nacističke vlade i blisko sarađivali sa nacistima pre i tokom Drugog svetskog rata, kako bi uvećali svoj profit i stvorili poslovne imperije koje i danas postoje.

Jedni su nacistima obezbeđivali materijale i sredstva koja su pomogla u organizovanju i realizaciji Holokausta, dok su drugi koristili zarobljenike iz koncentracionih logora kao radnu snagu u proizvodnji.

Sve ove kompanije su pomogle Holokaust ali su zbog toga i profitirale na najvećoj ljudskoj patnji u istoriji koju je svet ikada video, uprkos tome što su njihove matične zemlje bile protiv Hitlera i u borbi sa nacistima. Nakon rata, ove kompanije su prošle sa mizernim ili nikakvim posledicama.

 

 1. IBM 

Bušena kartica, IBM kartica, ili Holerit kartica je deo tvrdog papira koji sadrži digitalne informacije na osnovu prisustva ili odsustva rupa na kartici

Nacistima je bila neophodna ogromna mehanizacija i najbolja tehnologija kako bi uspešno realizovali Holokaust a jedan od njihovih saradnika u ovom poduhvatu bila je američka tehnološka kompanija IBM koja je preko svoje ćerke kompanije Dehomag, nacistima obezbeđivala tehnološka rešenja koja su im omogućavala da lako i brzo identifikuju Jevreje i druge “nepoželjne” kao i da nadgledaju njihov transport do egzekucionih kampova.

Malo pre izbijanja rata, IBM je već bila glavna i najveća međunarodna kompjuterska kompanija koja je poslovala u Nemačkoj. Tokom početka nacističke Nemačke, predsednik kompanije Tomas Votson, lično je putovao u Nemačku kako bi nadgledao izgradnju nove IBM proizvodnje u koju je ubačen američki kapital.

Firma Dehomag je bila angažovana od strane nacista da realizuje popis stanovništva u Nemačkoj, kako bi se identifikovao tačan broj Jevreja, Roma i drugih etničkih grupa koje su bile nepoželjne za režim a sve u cilju što lakšeg istrebljena.

IBM ih je obezbedio sa tzv. punch karticama tj. probušenim karticama i sistemom za sortiranje kartica koji im je omogućavao da pretražuju baze podataka kako bi lakše identifikovali pojedince.

Nacisti su ovaj sistem koristili i u drugim zemljama koje su okupirali kako je rat napredovao. Ovaj sistem je korišćen i za koordinaciju i organizaciju vozova koji su ljude prevozili u logore.

nacizam fasizam hitler

Čak i kada je 1941. godine Amerika pristupila ratu u borbi protiv nacističke Nemačke, visokopozicionirani direktori IBM su preko svojih ćerki firmi poput Dehomaga, snabdevali naciste sa punch karticama i potrebnim materijalima i mašinama kako bi sistem nesmetano radio. IBM je nastavio da posluje na nacistima jer je vrednost poslova bila jako velika a Nemačka im je nakon matične Amerike, bila najveće tržište.

Na kraju rata, pokrenuta je istraga protiv IBM ali nije pronađeno dovoljno dokaza da kompanija bude optužena za zločin tj. saradnju sa nacistima. 

 2.VOLKSWAGEN 

Ova kompanija je kreirana direktno i pod upravljačkom palicom Adolfa Hitlera. Ranih 30-ih godina, Nemačka auto-industrija je bila fokusirana na luksuzne automobile, što je rezultiralo da tek svaki 50. Nemac poseduje automobil. Kako bi se popunila ova rupa na tržištu, Hitler je odlučio da treba da razviju auto za običnog čoveka, koji je bio poznat pod nazivom “narodni automobil”. Ova odluka bila je usmerena ka jačanju srednje klase tadašnje Nemačke.

Upravo tako je ova automobilska kompanija dobila ime – volks – što znači ljudi tj. Nemci i  wagen – što znači auto.

Hitler je zaposlio poznatog nemačkog auto-dizajnera Ferdinanda Poršea i njegovu kompaniju Porše da razviju ovaj auto. Rezultat ove saradnje je čuvena Volkswagen “Buba”. Kompanija je prodavala Bube po beneficiranim cenama i uz podršku nacističke vlade, kako bi ljudi što lakše i na rate mogli sebi da obezbede vozilo.

Ferdinand Porše (u crnom odelu) predstavlja Bubu kabriolet Adolfu Hitleru na njegov 50. rođendan.

Međutim, mali broj automobila je prodat pred početak Drugog svetskog rata 1939. godine, kada je Porše počeo da dizajnira i proizvodi vojna vozila za naciste. Najpopularnije vojno vozilo nastalo u ovoj saradnji je Volkswagen Kubelwagen, vojno vozilo korišćeno najviše od strane Vermarhta i SS jedinica. I pored toga, nastavili su da proizvode narodno vozilo Bubu, najviše za visoko pozicionirane nemačke oficire i nacističke zvaničnike.

Tokom ovog perioda, Volkswagen je koristio vise od 15000 ljudi iz logora kao radnu snagu koja je radila u proizvodnji. Volkswagen je čak izgradio i koncentracioni kamp blizu jedne od fabrika gde su radnici bili smešteni.

Nakon završetka rata, britanski vojni oficir i inženjer major Ivan Hirst je preuzeo kontrolu nad Volkswagen fabrikom. Proizvodnja se ticala  samo Bube koja je išla saveznicima koji su se borili protiv Nemačke. Kompanija je zatim predata u ruke Henrija Nordhofa, koji ju je preorganizovao i vinuo do granica zahvaljujući čemu je postala ono što je danas.

1998. godine, Volkswagen je pristao da učestvuje u fondu koji će pomoći žrtvama robovlasništva i prisilnog rada.

 3. COCA-COLA 

Popularna Fanta, sok sa ukusom pomorandže ili kod nas, žuti sok, nastao je upravo za vreme nacističkog režima. Kada su nacisti ojačali, posao Coca-Cole je u Nemačkoj cvetao pod vođstvom čoveka po imenu Maks Keith. Tokom Olimpijskih igara 1936. godine u Berlinu, Keith je doneo odluku da svi takmičari mogu da dobiju Coca-Cole koliko god žele.

Međutim, kasnije iste godine, posao je počeo da trpi jer je nacistička vlada ograničila uvoz iz stranih zemlja uključujući i Coca-Cola sirup od kog se proizvodio sok. Predsednik Coca-Cole je preko Hermana Goringa, Hitlerovog drugokomandujućeg čoveka, uspeo da iskomunicira i dobije dozvolu za uvoz sirupa od kog se proizvodio ovaj sok.

Nedugo potom, u borbi za uspešnom prodajom svojih sokova, direktor konkurentske firme je primetio hebrejski ispis na zatvaraču Coca-Cole i razglasio da Coca-Cola kompaniju u stvari vode Jevreji. Kako bi se suprotstavio ovoj tvrdnji i sprečio gubitak profita, direktor Coca-Cole Maks Keith je počeo sa agresivnom kampanjom da je Coca-Cola kompanija na strani nacista a posebno se trudio da dopre do nemačke omladine.

Kako je rat napredovao, Keith je počeo da brine zbog sankcija nad uvozom sirovina. Kako bi osigurao proizvodnju, stvorio je novi sirup od lokalnih sastojaka, za slučaj da u nekom trenutku ponovo zabrane uvoz sirupa iz Amerike.

Keith je rekao svojim zaposlenima da koriste svoju fantasie (na nemačkom: mašta) kako bi smislili ime za ovaj novi sok i tako su zahvaljujući reči fantasie došli do naziva Fanta.

Kada je Amerika stupila u rat 1941. godine, svi zvanični kontakti sa ispostavom kompanije u Nemačkoj i direktorm Keithom su prekinuti, dok su nezvanično i dalje sarađivali.

Poslednju količinu Coca-Cole koju su proizvodili, prodavali su isključivo povređenim nemačkim vojnicima i članovima nacističke partije. Kada im je Coca-Cola nestala, nastavili su sa proizvodnjom i prodajom Fante koja je postala apsolutni hit među nemačkim stanovništvom.

Nakon rata, sedište kompanije iz Amerike je preuzelo kontrolu nad nemačkom granom i uprkos tome što su sarađivali sa nacistima, Keith je ostao na vodećem položaju nemačke ispostave Coca-Cole.

 4. HUGO BOSS 

Dve godine nakon što je nacistička partija preuzela kontrolu nad Nemačkom, Hugo Boss je započeo svoju modnu liniju. Čak i pre toga, Boss je proizvodio najranije nacističke uniforme u fabrici koju je kupio 1924 godine.

Boss je od vlasnika fabrike koja je radila za naciste i sam postao nacista, učlanivši se u partiju. Potom je postao donator stranke i to ozloglašenih SS jedinica, čuvenog paramilitarnog krila.

1933. godine Hugo Boss proizvodi unifrome za SS jedinice i Hitlerovu omladinu, kao i standardne braon košulje. Kasnije je počeo sa proizvodnjom vojne nacističke uniforme. Za 3 godine uvećao je profit kompanije 5 puta.

Potom je kao i Volkswagen, počeo da koristi zatvorenike iz logora kao radnu snagu kako bi stigao da isporuči velike porudžbine koje su tada dobijali. Koristili su 140 logoraša i 40 francuskih zarobljenika. Mnogi od njih su radili sve do svoje smrti ili su u nekom trenuktu, kada više nisu bili potrebni, poslati u Aušvic i Bucenvald.

Nakon rata, Hugo Boss je bio označen kao aktivista koji je podržavao i profitirao od Holokausta. 1946. godine mu je oduzeto vlasničko pravo nad kompanijom. Nakon njegove smrti, kompaniju je nastavio da vodi njegov sinovac Eugen Holi. Danas je Hugo Boss simbol modnog luksuza, sa lancima prodaje u celom svetu.

1999. godine, kompanija je pristala da učestvuje u fondu koji će pomoći žrtvama robovlasništva i prisilnog rada.

 5. BAYER 

Kompaija koja je najpoznatija po Aspirinu, takođe ima užasnu istoriju poslovanja sa nacistima. Osnovana kao nezavisna kompanija, kasnije je postala deo tzv. Farben konglomerata u čijem vlasništvu su bile brojne farmaceutske i hemijske kompanije, nad kojima su naravno, nacisti imali kontrolu. Kada su napali Čehoslovačku, Farben je sarađivao sa nacistima i vojskom prilikom preuzimanja njihovih farmaceutskih kompanija.

Ono po čemu će ostati upamćeni u ovom periodu jeste stvaranje Zyklon B gasa koji su nacisti koristili za ubistvo logoraša u ozloglašenim gasnim komorama.

Pored Aušvica su sagradili svoju proizvodnju i takođe koristili logoraše kao radnu snagu. Nakon rata, konglomerat Farben je rasformiran a direktorima kompanija se sudilo za ratne zločine. Iako ih je 13 od 24 osuđeno za ratne zločine, svi su pre odsluženja kazne izašli iz zatvora i postali ponovo direktori novih kompanija koje su nastale iz rasformiranog Farben konglomerata.

Fric Mer koji je upravljao operacijama u Farbenu u Aušvicu, postao je predsednik Bayera odmah nakon rata.

Prijavi se na Mint newsletter!

Novi sadržaji na tvom mailu

7 komentara

  1. To su korporacije. Samo kinta samo biznis. Dvolicni, trolicni, desetolicni ljudi, gramzivi, i u svemu tome jadni. I evo koliko je godina proslo svi su pod zemljom. Ostaje pitanje da li su stvarno to morali da rade?

    14+

  2. Nemci su jos od tad akumulirali bogatstvo i nastavili da koriste zemlje zarad jacanja svoje drzave. To rade i dan danas sa Balkanom. Srbija je pravi primer.

    2+

    1. Ajmo svi da se iselimo u Nemacku i tako ovde nece ostati niko da im mota kablove i radi slicne poslove za 30k.

      8+

  3. Znao sam za bubu ali za ostale pojma nisam imao.Odlican clanak mint i odlican ste sajt svasta moze zanimljivo da se procita u moru ovih gluposti kod nas.

    2+

  4. I kod nas je ovo slucaj. Ko god saradjuje sa domacim okupatorima ukrupnjava svoj profit i bogati se. I niko ne odgovara.

    0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*
*