Srbija je prodala 80% izvora čiste pijaće vode, stranim kompanijama?

Nikada nećemo saznati vrednost vode, dok konačno ne presuši

Ukupna količina vode na našoj planeti procenjuje se na oko 1.4 miliona kubnih kilometara, od čega se samo 2.5% odnosi na slatku vodu, pa je čak i od te količine samo 20% pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe.

Svet je suočen sa najvećom do sada zabeleženom krizom snabdevanja vodom. Ujedinjene nacije su upozorile na prognozu da će sredinom 21. veka čak 7 milijardi ljudi biti suočeno sa nedostatkom vode, jer broj stanovnika planete raste, a vodeni resursi su sve manji. Najdramatičnije prognoze predviđaju čak i ratove za zalihe pijaće vode.

Ujedinjene nacije su krajem 2002. godine vodu proglasile „društvenim i kulturnim dobrom“, a ne ekonomskom robom.

U svetu se, od 2010. do 2013. godine zbog vode vodio 41 oružani sukob koji je naizgled bio verski, politički i ekonomski, ali je u suštini to bila borba za pijaću vodu

Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20 odsto. To je i bio razlog da nadležna komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrsti među prvih pedeset zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. U isto vreme, registrovano je i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda.

I Srbija bi u budućnosti mogla da oskudeva u pijaćoj vodi, a najveći uzrok tome jeste zagađenje i neadekvatna regulacija otpadnih voda. Srbija je jedna od zemalja sa najvećom potrošnjom vode u Evropi ali uprkos tome, istraživanje koje su sprovele Ujedinjene nacije rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.

Po Zakonu o vodama, one su dobro od opšteg interesa i neotuđivo su dobro u državnoj svojini. Zakon, međutim, pod određenim uslovima, dozvoljava pravo korišćenja javnog vodnog dobra, što vodeći proizvođači flaširane vode u Srbiji već uveliko koriste.

Oko 50% zagađenja ispuštenog u vode dolazi od industrijskih postrojenja, a problem predstavljaju i direktno ispuštanje kanalizacije u vodotokove. Za ceo sektor voda neophodno je uložiti ukupno 5,6 milijardi evra, a samo za rešavanje problema komunalnih otpadnih voda oko 3,2 milijarde evra. Pravila EU nalažu da svaka država članica treba da ima 320 postrojenja za čistu vodu, Srbija ih ima svega 36, a od njih većina ne radi punim kapacitetom.

Srbija ima više od 400 izvorišta zdrave i pitke vode vrhunskog kvaliteta, od čega je eksploatisano tek oko 20%

Vlasnici ovih izvorišta, u poslednjih desetak godina, postale su strane kompanije. Gotovo 80% flaširane vode koja se puni u Srbiji je u rukama kompanija iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije. Privatizacija vodosnabdevanja je npr. zakonom zabranjena u Holandiji. Njihovu vodu ne daju, ali je u drugim zemljama eksploatišu pošto imaju jednu od tri najveće svetske kompanije za preradu vode.

Bogati državni fondovi poput onog u Norveškoj već duži niz godina usmereni su na kupovinu izvora pitke vode širom sveta, uglavnom u zemljama u razvoju, procenjujući kako nakon ere nafte dolazi era vode. Zajedničko svim ovim privatizacijama je da su kupci plaćali po nekoliko miliona evra, a da su njihovi čisti profiti godišnje premašivali pola milijarde evra.

 Vlasinska Rosa 

kompanija Coca-Cola, Amerika

 Palanački Kiseljak 

kompanija Kolinska, Slovenija

 Knjaz Miloš 

Mid Europa Partners, London

 BB Minakva 

Global Water Investment Group, Devičanska ostrva

 Beogradska industrija piva 

koja eksploatiše i flašira mineralnu vodu, kompanija Alita i United Nordic Beverages, Litvanija i Švedska

 Mivela 

kompanija Agrokor, Hrvatska

Srbija je u tišini prodala izvorišta mineralne vode bez javne rasprave, bez mišljenja javnosti i saglasnosti svojih građana. Naša zemlja nije iskoristila šansu da kroz svoj najbogatiji prirodni resurs državu pretvori u strateški važnu i bogatu zemlju. Tih 60 miliona evra ostvarenih prodajom nije iskorišćeno da se reše problemi sa vodosnabdevanjem u našim gradovima.

Prema Zakonu o vodama, vodni resursi se tretiraju kao javno dobro a sama izvorišta se ne mogu privatizovati već su u vlasništvu Republike Srbije, koja izdaje dozvole za njihovo korišćenje. Vodeći proizvođači flaširane vode u Srbiji već su stekli pravo na eksploataciju izvorskih voda, navodno na 99 godina.

Prijavi se na Mint newsletter!

Novi sadržaji na tvom mailu

21 komentara

  1. Seme im se zatrlo, svim zutima koji su prodali i vodu i rudnike i trgovinske lance i banke i preduzeca dobra… Djilas Jeremic Djindjic i kompanija od 2001 do 2005

    0

  2. Nije tačno, Srbija nije prodala ništa a ni čiste pijaće vode stranim kompanijama, već je to politička partija na valsti iz svojih partiskih ličnih interesa zloupotrebila svoju javnu funkciju ignorisanjem Ustava Srbije i Zakona Srbije. Sve u svoje vreme, kako su sejali tako će i požnjeti

    22+

  3. Nije Srbija, vec trenutna vlast koja na silu pokusava da bude tu dok sve ne rasproda!!!!
    Srbija ne bi sebe nikada prodala!!!

    14+

  4. Zašto lažete, prodate su punionice mineralne vode. U kojoj zemlji je punionica kisele i mineralne vode u državnom vlasništvu? Jel treba država da puni Mivelu, Prolom, Rosu, Hebu, Minakvu i ostale? Pijaće vode u našoj zemlji ima mnogo više i neće je niko ukrasti i neće presušiti. Zašto širite ovakve vesti, zbog senzacionalizma i čitanosti?

    2+

    1. Joj covece ne seri molim te. Takvi kao ti su se i pitali kada se ovo davalo strancima za dzabe fakticki. Vidi malo sta radi holandija i skandinavija sa svojim vodama pa onda seri gluposti. Sadasnji ministar Trivan je takodje pricao da je ovo ravno nacionalnoj katastrofi i da drzava mora sto pre da vrati u svoje vlasnistvo sve izvore, ali da ce je to mnogo kostati. Kao i sada sa zemljom tj. PKB koji daju Arapima pa cemo na kraju od njih kupovati svoju zemlju po 10 puta vecoj ceni. Procitaj pre nego sto posaljes ovako retardiran komentar.

      47+

  5. Bila je ona afera oko Knjaz Milosa i Divca, kada je hteo da kupi, pa mu nisu dali… Ko zna ko je kome namestio firmu i za koje pare. Divac bar zivi u Srbiji, zna koliko i gde mora da se podmaze.

    6+

  6. U Americi postoje brendovi koji pune flase sa gradskog vodovoda tj slavine i prodaju kao ne znam kakvu vodu. Mislim da je jedna od takvih kompanija u vlasnistvu Nestle, ciji direktor je jednom prilikom izjavio kako voda nije opste dobro i pravo coveka i kako mora da se naplacuje i eksploatise.

    5+

  7. Koliko samo manjih izvora postoje po Srbiji, sa cistom, pijacom vodom na koju niko i ne obraca paznju. Pored puteva, u sumama itd.

    6+

  8. Tek cemo mi saznati za par godina sta je sve prodato. Jedan dan ce nam neko u kuce uci i izbaciti nas napolje, jer je neko prodao umesto nas. E drzavo, trula banano!

    22+

  9. Stekla sam naviku da kupujem flasiranu vodu i zbog nas starijih i zbog dece. Sada kada probam ovu sa cesme, prepoznajem u stvari da postoji ogromna razlika. Ova flasirana je sigurno pitkija i zdravija.

    3+

  10. Nasa voda sa slavine je prilicno ok za pice. Jedino sto je tvrda tj. ima dosta kamenca. Ostalo je ok. Mada ne znam da li je tako po citavoj Srbiji.

    3+

  11. Voda je nova nafta. Ko je bude imao, bice bogata zemlja. Mi jesmo bogata zemlja, vodom i je umemo to da cuvamo i iskoristimo. Amerikanci flasiraju vodu sa slavina i prodaju.

    3+

  12. Devicanska ostrva. Pa to je neki nas lopov kupio. Vidi se da nemaju pojma kako da upakuju proizvod. Odaje ih i lokacija i flasa.

    10+

  13. Zemlja u vojvodini prodata, aerodromi prodati, voda prodata, fabrike prodate… Na kraju cemo stvarno pod jednu sljivu.

    9+

  14. Na kraju cemo da placamo nasu vodu, strancima koji za jedno radno mesto dobijaju 10000 evra od drzave. Pokloni im opste dobro, pa jos naplati gradjanima. Tako to radi drzava kojoj je stalo do gradjana. Uzas.

    11+

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*
*