Zašto su današnje zgrade prilično ružne i lošeg kvaliteta izrade?

Svedoci smo neprestanog širenja gradova. Po širini, visini, dužini, ne pravi se pitanje. U Beogradu se male, stare kućice ruše i na njihovim mestima niču višespratnice (padne tu sve češće i po neka nadogradnja).

Žute, plave, bele, crvene, sa velikom terasom, malom terasom, bez terase, zatvorenom terasom. Neke imaju nekakve čudne izrasline na krovovima ili sa strane. Zanimljivo je, međutim, da u gotovo svakoj od ovih novih zgrada možete čuti svog komšiju gotovo sve vreme, pa čak i kada priča sa samim sobom.

Stiče se utisak da su zgrade napravljene od kartona ili najboljem slučaju rigips ploča. Trese, lupa, udara sa svih strana, pa se čovek zapita, šta se bre ovde dešava, ko je ovo i kako pravio i da li uopšte ostatak života vredi provesti u ovakvim kutijama koje plaćaš, najčešće na kredit od 30 godina?

Muzika normalne jačine odjednom je postala glasna, zbog čega nastaju problemi sa komšijama, a stanovi su se pretvorili u ništa drugo do spavaonice u kojima možeš da prespavaš i ideš dalje. Malo veća okupljanja se kategorišu kao žurke koje moraš da najavljuješ unapred na papiru na ulazu zgrade.

Kao šlag na tortu dolaze i fasade i izgled zgrada uopšte, koje se očigledno grade bez ikakvog smisla i stila, pa tako svako gradi po svom nahođenju i (ne)ukusu. Onda se neko doseti da bi kvadruturu stana mogao da proširi zatvaranjem terase, i tada nastaje pravi mali haos, gledajući sa ulice.

Izgleda da nam ovu situaciju može razmrsiti samo neko stručan. Evo je, Ivana Ristovskiarhitekta, građevinski inspektor, projektant, koji se u proteklom periodu bavio i urbanističkim planiranjem. Bloger u pokušaju. Zapravo neko ko voli da piše o arhitekturi, ali trenutna situacija ne daje prostora za nešto više od loše kritike, pa se njen blog preorjentisao na neke životnije teme.

M Ivana, komšija iznad radi nešto čudno sa nameštajem. Ne ulazimo u to šta, samo znamo da je mnogo iritantna ta škripa. Pitanje je, zašto se to ovoliko čuje?

Istina je da investitori danas prilično štede na kvalitetu materijala koji se ugrađuju i da izbegavaju sve slojeve koji ‘nisu neophodni’, ne uzimajući u obzir kvalitet života.

Kratko i jasno, ne postoji adekvatan izolacioni sloj u međuspratnoj tavanici. Pa tako imamo jedan veliki javni objekat u centru Beograda u kome su investitori smatrali da je nepotrebnan sloj cementne košuljice. Naravno da je postavljanje podnih obloga bilo nemoguće, pa se našlo ‘prelazno (čitaj jeftinije) rešenje’ koje je daleko od kvalitetnog.

M Koliko tzv. građevinski investitori štede na materijalima, skraćuju kvadrature, debljine pregradnih zidova i sl? Da li to neko kontroliše?

Delom sam već odgovorila na ovo pitanje. Dodala bih samo da ne skraćuju kvadrature, oni ih dodaju. Zapravo ‘stanjuju’ međuspratne tavanice i spratne visine do minimuma definisanog pravilnikom (a to je 2,55m) pa na ovaj način investitori u određenu visinu uspeju da ‘spakuju’ veći broj etaža, samim tim više kvadrata za prodaju.

Neretko se projektuju stanovi koji ne obezbeđuju dobar kvalitet života, već koji se ‘lako’ prodaju, prilikom čega se zadovoljavaju osnovni uslovi propisani pravilnikom, a na uštrb funkcionalnosti.

Gotovo svakodnevo čujem rečenice ‘Znate li koliko košta kvadrat stana na Vračaru?’ Znam, u najatraktivnijem delu Vračara novogradnja košta od 2500 do 3000 e/m2, pa nije ni čudo što investitori na sve moguće načine pokušavaju da dobiju što više kvadrata.

Kada za izgradnju objekta ili radove na rekonstrukciji/adaptaciji/sanaciji postoji odobrenje nadležnog organa, koje se izdaje na osnovu uredne tehničke dokumentacije, kontrolu izvođenja radova vrši građevinska inspekcija. Tako da, ako se sve radi u skladu sa propisima, ovi radovi prođu nekoliko stupnjeva kontrole. 

Na žalost, vrlo često smo svedoci toga da investitori kreću sa izvođenjem radova bez odobrenja ili da nadzorni organ ne vrši nadzor u skladu sa propisima, pa imamo naslove u novinama ‘Stavljena traka na gradilište…’ ili ‘Investitor nastavio sa izvođenjem radova i nakon zatvorenog gradilišta’.

Na žalost takve zgrade se završe i stanovi nađu u prodaji, a kupci u problemu.

M Zašto se fasade zgrada toliko razlikuju? Zar nije lepše odrediti jedan stil gradnje i njega se držati? Je li to teško?

Naravno da nije teško, ali planski dokumenti koji se donose ne definišu precizno estetsko oblikovanje objekata koji se grade. Data je sloboda projektantima. E sada, zašto imamo ovo šarenilo (da se blago izrazim) ne bih komentarisala.

Na žalost čak ni zavod za zaštitu spomenika kulture u zaštićenim zonama grada nema mnogo mogućnosti da utiče na estetsko oblikovanje novih objekata jer su planski dokumenti ti koji su ključni.

Zapravo, Zavod za zaštitu spomenika kulture daje konzervatorske uslove (koji su prilično strogi) samo za objekte koji uživaju status kulturnog dobra, a takvih nije mnogo.

Da bismo imali naselja građena u istom stilu, sa istom ili sličnom materijalizacijom zgrada neophodno je uvrstiti to u plansku dokumentaciju. Mislim da su nam planski dokumenti u nekim segmentima prilično rigidni, dok u drugim nisu dovoljno definisani. Kao što je gradskom uredbom recimo regulisana boja senila ugostiteljskih objekata u centralnom gradskom jezgru Beograda, može se odrediti i stil oblikovanja objekata koji se grade.

M U 21. veku mi i dalje imamo problem sa vlagom u novim stanovima? Moguće je, da je malo kriva i klima, ali zar do sada nismo savladali tehnike i materijale kojima se taj problem rešava?

Kada su nove zgrade u pitanju to nije redak slučaj, a sve usled loše cirkulacije vazduga u stanovima. Zapravo, više se ne ugrađuju drveni prozori, već prozori od PVC stolarije koji dihtuju jako dobro, pa su nam stanovi hermetički zatvoreni, a sa druge strane, sve češće se zgrade ili ne priključuju na centralno grejanje ili se postavljaju kalorimetri, pa se radi ušteda ne greju sve prostorije ravnomerno, nema adekvatne ventilacije u stanovima i stvara se kondenz.

Sa druge strane, u starim zgradama imamo problem neodržavanja instalacija, krova, oluka i drugih zajedničkih delova zgrade. Stanari moraju da shvate da su sve to zajednički delovi zgrade i da pripadaju svima, te da svi moraju brinuti o održavanju istih; da se oni moraju redovno proveravati, čistiti, popravljati i naravno moraju se razumno koristiti (npr. ne može se baš svašta bacati i prosipati u odvode, a o čišćenju i održavanju krova da i ne govorim).

Baš zbog ovakvih problema donet je Zakon o stanovanju i održavanju stambenih zgrada koji obavezuje stanare da formiraju Stambenu zajednicu i izaberu upravnika koji ima zakonsku obavezu da donese plan održavanja zgrade i stara se o njegovom sprovođenju.

M Kupimo stan, sa terasom i lepim pogledom. Par godina kasnije, probudimo se i vidimo da nam je pogled zaklonio zid nove zgrade. Postoji li mogućnost da se, prilikom kupovine stana, negde proveri da li će nam jednog dana nešto ili neko zakloniti pogled?

Ne samo da može nego i treba. Svako ko planira kupovinu stana, treba da proveri šta je u toj zoni predviđeno planom, ne samo na susednim parcelama već i na parceli na kojoj se nalazi zgrada u kojoj je stan.

Kada je Beograd u pitanju, na sajtu JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda www.beoland.com mogu se naći planski dokumenti za teritoriju grada Beograda, od kojih je većina digitalizovana pa se i sa samih karata može dosta toga pročitati.

Dodala bih još jedan savet za kupovinu stana, a to je provera u RGZ-u Službi za katastar nepokretnosti, gde treba videti da li je stan uknjižen, da li postoje tereti na objektu ili stanu i da li postoje neke zabeležbe. U poslednje vreme u bazu RGZ-a se unose zabeležbe sudskih postupaka, pa se može saznati da li se u vezi nepokretnosti vodi neki spor, a od skoro se za neke opštine unose i podaci o donetim rešenjima o rušenju i nelegalnim objektima.

Neke stvari se mogu proveiti i u elektronskoj bazi RGZ-a na sajtu www.katastar.rgz.gov.rs i www.geosrbija.rs. Takođe, u nadležnom opštinskom organu se može proveriti da li se pred odeljenjem za inspekcijske poslove vodi ili je već vođen neki postupak i doneto rešenje jer se kupovinom stana stiču sva prava ali i tereti na nepokretnosti.

Prijavi se na Mint newsletter!

Novi sadržaji na tvom mailu

4 komentara

  1. Nije ona zena bezveze ubila investitora koji joj je pretio i hteo da joj srusi kucu da bi na tommestu pravio zgradu. Tako treba sa njima. Ko zna kakvi kriminalci danas sve grade i peru pare sto im je najbitniji posao a ne kvalitet zgrade.

    3+

  2. Upravo ste opisali mene i moj stan koji sam kupio na kredit. Ovo u zgradi ziveti je nesto najgore a jos ako je lose izgradjeno i nema propisne izolacije, ravno….. nuli. Jos ako imas oko sebe stanare koji se smenjuju sve vreme pa to je raspad sistema. Dodje mi da odem na neku livadu i podignem 40 kvadrata i znam sta sam uradio.

    1+

  3. Pa beograd je katastrofa sa ovim. To se samo lepi, dodaje, gde god sta moze svaki metar da se iskoristi. Ozbiljan kriminal u principu.

    0

  4. Zato sto svako gradi kako hoce, inspekcija u talu sa investitorima, nadzorni organi isto… Lepo njima, lepo njima. Parodija.

    0

Ostavite komentar

*
*